Mla­di ti­vat­ski po­mo­rac De­jan Mi­lo­še­vić upi­sao je svo­je ime u isto­ri­ju, po­što je uspio da bu­de pr­vi ve­slač iz Cr­ne Go­re ko­ji je pre­ve­slao Ja­dran od Tiv­ta do Ba­ri­ja i na­zad. On je na­kon šest da­na bor­be sa mo­rem i ta­la­si­ma u svom ka­ja­ku ju­če uju­tro sti­gao do ri­ve u Do­njoj La­stvi oda­kle je pro­šle sri­je­de za­po­čeo svo­je ne­sva­ki­da­šnje pu­to­va­nje.
-Tre­ba­lo mi je ukup­no 34,5 sa­ta ak­tiv­nog ve­sla­nja. Tač­no smo mje­ri­li. Kre­nuo sam 21. sep­tem­bra u 6.35 odav­de, do­šao sam u Ba­ri 25. sep­tem­bra oko 13 sa­ti. Bi­lo je baš na­por­no, po­go­to­vo to­kom dru­gog da­na. Bi­li su ogrom­ni va­lo­vi od ju­ga, po tri - če­ti­ri me­tra vi­si­ne. Ja­vio mi je Ra­dio Du­brov­nik da se pa­zi­mo, da je ve­li­ko mo­re i da će bi­ti na­por­no. Tre­ćeg da­na bi­lo je „mr­tvo” mo­re od ma­e­stra­la, a če­tvr­ti dan bi­lo je pri­lič­no mir­no. Taj dan sam ve­slao naj­vi­še, pre­ko osam sa­ti. Pe­ti dan je bi­lo ka­ta­stro­fa lo­še, va­lo­vi su bi­li pre­ko če­ti­ri me­tra. Uspio sam ne­ka­ko da ve­slam sat vre­me­na tog da­na. Ve­slo mi je bi­lo kao je­dro, ni­je­sam mo­gao vi­še da upra­vljam - pri­ča je Mi­lo­še­vić.
Iako je po­mo­rac sa is­ku­stvom ko­ji je pre­šao Atlan­tik, Pa­ci­fik i In­dij­ski oke­an, ka­že da ga je Ja­dran na­u­čio pa­me­ti za sva vre­me­na.
-Sad mo­gu da ka­žem da sam pra­vi po­mo­rac. Pre­plo­vio sam Ja­dran na ve­sla. Zva­nič­no sam pr­vi ko­ji je to ura­dio. Pi­tao sam u Ba­ru i zva­nič­no sam pr­vi iz Cr­ne Go­re ko­ji je pre­ve­sa­lo Ja­dran. U Ita­li­ji ni­je­su mo­gli da vje­ru­ju. Pr­vo su bi­li šo­ki­ra­ni, a on­da su na­kon par fo­to­gra­fi­ja če­sti­ta­li. Ma­nje su nam na­pla­ti­li uslu­ge ma­ri­ne, re­kli su nam „ma­li po­klon od nas što ste iza­bra­li Ba­ri” - ka­že pr­vi ve­slač iz Cr­ne Go­re ko­ji je na ovaj na­čin sti­gao do Ita­li­je.
Du­ži­na pu­ta je bi­la oko 120 mi­lja, ali je Mi­lo­še­vić zbog vre­men­skih pri­li­ka ve­slao cik-cak, pa je put bio mno­go du­ži, ta­ko da je pre­ve­slao oko 135 mi­lja ili 250 ki­lo­me­ta­ra.
Tri­de­set­tro­go­di­šnjem Tiv­ća­ni­nu u ne­sva­ki­da­šnjem po­du­hva­tu po­mo­gla su dvo­ji­ca pri­ja­te­lja Bo­ris Fran­ce­sko­vić i Mi­ha­i­lo Vu­ko­tić ko­ji su ga pra­ti­li na je­dri­li­ci i bi­li mu lo­gi­stič­ka po­dr­ška.
-Bez njih ne bih mo­gao ni­šta. Oni su mi stva­r­no bi­li ne­vje­ro­vat­na po­dr­ška. Vo­di­li su ra­ču­na o gvar­di­ja­ma uve­če, mno­go pu­ta kon­tak­ti­ra­li su Bar Ra­dio i Du­brov­nik Ra­dio, jer nam je bi­la vr­lo va­žna ta prog­no­za. I je­dri­li­ci od de­set me­ta­ra bio je ve­li­ki pro­blem da se bo­ri sa ta­kvim ta­la­si­ma, a ka­mo­li ka­ja­ku od 4,5 me­tra - is­ti­če Mi­lo­še­vić.
On je re­kao da je imao ne­vje­ro­vat­ne su­sre­te sa del­fi­ni­ma što je za­bi­lje­žio na fo­to­gra­fi­ja­ma.
- Sre­ćom, ni­je bi­lo mor­skih ne­ma­ni, a stal­no mi je bio na umu po­ku­šaj dvo­ji­ce Ita­li­ja­na iz 2004. go­di­ne da pre­ve­sla­ju Ja­dran i stig­nu do Spli­ta, ko­ji se, na­ža­lost, tra­gič­no za­vr­šio jer su na­kon vi­še­dnev­ne po­tra­ge na­šli nji­ho­va ti­jela i ka­jak iz­gri­žen zu­bi­ma aj­ku­le – ka­že hra­bri Tiv­ća­nin.
Za­ni­mlji­vo je da De­ja­nu ovo ni­je pr­vi avan­tu­ri­stič­ki pod­vig, jer je 2012. go­di­ne bos is­tr­čao ul­tra­ma­ra­ton du­ži­ne 106 ki­lo­me­ta­ra od Tiv­ta do Ostro­ga. Obe­ća­va da će slič­nih po­du­hva­ta bi­ti još jer je sa pri­ja­te­ljem Mi­ro­sla­vom An­dri­ćem osni­vač ti­ma „K4” za eks­trem­ne i avan­tu­ri­stič­ke ak­tiv­no­sti.
-Sad idem na brod ta­ko da ću se od­mo­ri­ti, ali si­gur­no će bi­ti no­vih po­du­hva­ta - obe­ća­va De­jan Mi­lo­še­vić ko­ji je pr­vi po­du­hvat po­sve­tio si­nu Lu­ki, a ovaj kćer­ki Vi­ti.
Ne­sva­ki­da­šnji po­du­hvat mla­dog Tiv­ća­ni­na po­mo­gli su Tre­ning cen­tar „Aza­lea” iz Bi­je­le, fir­ma „Na­var”, ti­vat­ska kom­pa­ni­ja „Una” ko­ja mu je da­la opre­mu, „Bo­ka­plast”, ko­zme­tič­ki sa­lon „Vi­ta” i „Se­a­works”.Ž.K.